Pašticada od tunja po šibenski s garofulićima i prošekom, a još bolje pravom šibenskom maraštinom koja je skupljom od suha zlata, jelo je kojeg nema u Šibeniku na jestveniku ni jednog hotela i gostione, ali se zato sprema u svakoj kući koja si može priuštiti komad tunja od onih koji se love kroz konao svetog Ante.
Neki Šibenčani koji se ne mogu domaći maraštine ili neće dirati maraštinu koju čuvaju za se i velike goste, pašticadu od tunjevine spremaju s bijelim vinom i šećerom. Isto je dobro, ali ne kao s maraštinom. Sprema se po Šibeniku pašticada od tunjevine i s prošekom pa i s ukuhanim vinom sa šećerom. I to je dobro, ali nije najbolje.
Pašticada od tunja po šibenski sprema se ovako:
Kila dobre tunjevine nareže se na fete velike i debele kao dlan mlađe ženske ruke. Fete se s obje strane pofrigaju na vrelom ulju, ali samo malo, a ne skroz. Pofrigane fete slože se u široku teću, još bolje zemljani sud na čijem je dnu obilno maslinova ulja, pospu sitno nasječenim lukom i posole, poparpre, a među njih se umetnu četiri garofulića. Sve se zalije čašicom kvasine i dolije dobrim vinom do malo povrh feta od tunja. Teća se poklopi i stavi se pašticadu kuhati na lakoj vatri sat vremena. Povremeno teću treba protrestioko sebe, nikako gore dole. Ako sok koji se stvori ispari, pašticada se dolije vinom. Koji štede u vinu kojim dolijevaju pašticadu otope dva kućarna uvrh šećera. Koji ne štede i hoće pravu slat sokove nadomjeste prošekom, ali najbolje je pašticadu podliti čašom prave šibenske maraštine koja onda s onim garofulićima pašticadi od tunja daje pravu finoću i slast.
Pašticada od tunja spremljna po šibenski, po šibenski se jede polivena preko fete kruha zapečene na špakeru, ali malo da ne zagori i ne zagorča. Kruh služi kao spuga da nije jedna kap ote finoće ne uteče.
Recept s početka 20. stoljeća rekonstruiran je prema bilješkama novinara Manfreda Makale.
