Prošlo je 12 godina otkako nas je napustio Milivoj Zenić (Šibenik, 14. 8. 1953. – Šibenik, 20. 11. 2011.), jedan od najvećih šibenskih intelektualaca modernog vremena i dugogodišnji ravnatelj naše knjižnice.
Brojni prijatelji i poznanici, kolege i suradnici okupili su se tako u multimedijalnoj dvorani šibenske knjižnice povodom obljetnice Zenićeve smrti kako bi se prisjetili njegova života i vremena u kojem su mnogi istaknuti hrvatski pisci, znanstvenici, akademici i knjižničari redovito navraćali i dolazili u Šibenik i gradsku knjižnicu. Prisjećanju na Zenićevu ulogu i važnost u šibenskoj kulturi bila je nazočna i njegova supruga Nada, kći Lucija te sestra Živana, piše Šibenski list.
Kao neumorni promicatelj šibenske kulture i baštine, knjige i čitanja, Zenić je oko sebe okupljao i surađivao s mnogim koje je osvajao svojom svestranošću, erudicijom, naposljetku i "šarmom svoje bradate glave", prisjetila se istaknuta splitska povjesničkara umjetnosti i sveučilišna profesorica dr. sc. Ivana Prijatelj Pavičić. Njegovi suradnici zato su najčešće postajali i njegovi prijatelji, baš kao i njezin otac akademik Kruno Prijatelj.
-Sjećam se da je imao naklonost prema cijelom mojoj generaciji koja je tih 90-ih počela sazrijevati. Milivoj se u to vrijeme od predvodnika kulturnog života Šibenika, prometnuo u perjanicu kulturnog života Dalmacije. Družio se s mojim ocem, a sjećam se i druženja šibenskih i splitskih bibliotekara i njihovih zajedničkih putovanja na koja je odlazio sa suprugom Nadam i s kojih se pamte njegove batude. Promocije knjiga koje je Milivoj organizirao bile su spektakularne i glamurozne, dvorane pune, a domjenci bonkulovićevski, pa su se znanstvenici, autori promoviranih knjiga, osjećali kao filmske i kazališne zvijezde. U Splitu su ga obožavali, imao je tu mnogo poznanika i poklonika, a i Milivoj je volio Split svoje Nade – prisjetila se, među, ostalim, Ivana Prijatelj Pavičić.
𝑆 𝑑𝑜𝑙𝑎𝑠𝑘𝑜𝑚 𝑀𝑖𝑙𝑖𝑣𝑜𝑗𝑎 𝑍𝑒𝑛𝑖𝑐́𝑎 𝑛𝑎 𝑐̌𝑒𝑙𝑜 𝑠̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑒 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑒 1984. 𝑔𝑜𝑑𝑖𝑛𝑒 𝑝𝑜𝑐̌𝑖𝑛𝑗𝑒 𝑛𝑗𝑒𝑧𝑖𝑛𝑎 𝑟𝑒𝑛𝑒𝑠𝑎𝑛𝑠𝑎 𝑖 𝑢𝑠𝑝𝑜𝑛 𝑛𝑎 𝑠𝑎𝑚 𝑣𝑟ℎ ℎ𝑟𝑣𝑎𝑡𝑠𝑘𝑜𝑔 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐̌𝑎𝑟𝑠𝑡𝑣𝑎. 𝐷𝑎 𝑗𝑒 𝑜𝑑 𝑝𝑜𝑐̌𝑒𝑡𝑘𝑎 𝑠𝑣𝑜𝑔 𝑚𝑎𝑛𝑑𝑎𝑡𝑎 𝑚𝑖𝑠𝑙𝑖𝑜 𝑛𝑎 𝑡𝑜 𝑑𝑎 𝑠𝑒 𝐾𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑎 𝑚𝑜𝑟𝑎 𝑣𝑟𝑎𝑡𝑖𝑡𝑖 𝑢 𝑐𝑒𝑛𝑡𝑎𝑟 𝑔𝑟𝑎𝑑𝑎, 𝑝𝑜𝑘𝑎𝑧𝑎𝑜 𝑗𝑒 𝑡𝑖𝑚𝑒 𝑠̌𝑡𝑜 𝑠𝑒 𝑗𝑎𝑘𝑜 𝑧𝑎𝑙𝑜𝑧̌𝑖𝑜, 𝑖 𝑢 𝑡𝑜𝑚𝑒 𝑢𝑠𝑝𝑖𝑜, 𝑧𝑎ℎ𝑣𝑎𝑙𝑗𝑢𝑗𝑢𝑐́𝑖 𝑖 𝑎𝑛𝑔𝑎𝑧̌𝑚𝑎𝑛𝑢 𝑑𝑣𝑜𝑗𝑒 𝑑𝑗𝑒𝑙𝑎𝑡𝑛𝑖𝑘𝑎 𝑅𝑎𝑧𝑣𝑜𝑗𝑛𝑒 𝑠𝑙𝑢𝑧̌𝑏𝑒 𝑁𝑎𝑐𝑖𝑜𝑛𝑎𝑙𝑛𝑒 𝑖 𝑠𝑣𝑒𝑢𝑐̌𝑖𝑙𝑖𝑠̌𝑛𝑒 𝑏𝑖𝑏𝑙𝑖𝑜𝑡𝑒𝑘𝑒, Đ𝑢𝑟𝑑𝑒 𝑀𝑒𝑠𝑖𝑐́ 𝑖 𝐽𝑜𝑠𝑖𝑝𝑎 𝑆𝑡𝑖𝑝𝑎𝑛𝑜𝑣𝑎, 𝑑𝑎 𝑑𝑜𝑏𝑖𝑗𝑒 𝑜𝑑𝑗𝑒𝑙 𝑢 𝑧𝑔𝑟𝑎𝑑𝑖 𝐷𝑜𝑚𝑎 𝑏𝑜𝑟𝑎𝑐𝑎 𝑖 𝑜𝑚𝑙𝑎𝑑𝑖𝑛𝑒, 𝑑𝑎𝑛𝑎𝑠̌𝑛𝑗𝑒𝑚 𝐾𝑟𝑒𝑠̌𝑖𝑚𝑖𝑟𝑜𝑣𝑢 𝑑𝑜𝑚𝑢. 𝑅𝑖𝑗𝑒𝑐̌ 𝑗𝑒 𝑜 𝑂𝑑𝑗𝑒𝑙𝑢 𝑧𝑎 𝑑𝑟𝑢𝑠̌𝑡𝑣𝑒𝑛𝑜-𝑝𝑜𝑙𝑖𝑡𝑖𝑐̌𝑘𝑢 𝑙𝑖𝑡𝑒𝑟𝑎𝑡𝑢𝑟𝑢, 𝑘𝑜𝑗𝑖 𝑗𝑒 𝑠𝑎𝑑𝑟𝑧̌𝑎𝑣𝑎𝑜 𝑙𝑖𝑡𝑒𝑟𝑎𝑡𝑢𝑟𝑢 𝑠 𝑝𝑜𝑑𝑟𝑢𝑐̌𝑗𝑎 ℎ𝑢𝑚𝑎𝑛𝑖𝑠𝑡𝑖𝑐̌𝑘𝑖ℎ 𝑖 𝑑𝑟𝑢𝑠̌𝑡𝑣𝑒𝑛𝑖ℎ 𝑧𝑛𝑎𝑛𝑜𝑠𝑡𝑖, 𝑜𝑡𝑣𝑜𝑟𝑒𝑛𝑜𝑚 1987., 𝑢 𝑘𝑜𝑗𝑒𝑚𝑢 𝑗𝑒 𝑏𝑖𝑜 𝑧𝑎𝑝𝑜𝑠𝑙𝑒𝑛, 𝑘𝑎𝑜 𝑛𝑜𝑣𝑖 𝑑𝑗𝑒𝑙𝑎𝑡𝑛𝑖𝑘 𝐾𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑒, 𝑉𝑖𝑙𝑖𝑗𝑎𝑚 𝐿𝑎𝑘𝑖𝑐́. 𝑁𝑜, 𝑧𝑏𝑜𝑔 𝑝𝑟𝑒𝑣𝑒𝑙𝑖𝑘𝑒 𝑛𝑎𝑗𝑎𝑚𝑛𝑖𝑛𝑒 𝑘𝑜𝑗𝑢 𝑗𝑒 𝑜𝑑 𝑛𝑗𝑒 𝑧𝑎𝑡𝑟𝑎𝑧̌𝑖𝑙𝑎 𝑢𝑝𝑟𝑎𝑣𝑎 𝐷𝑜𝑚𝑎, 𝐾𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑎 𝑗𝑒 𝑢𝑜𝑐̌𝑖 𝐷𝑜𝑚𝑜𝑣𝑖𝑛𝑠𝑘𝑜𝑔 𝑟𝑎𝑡𝑎 𝑡𝑢 𝑔𝑟𝑎𝑑𝑢 𝑝𝑟𝑒𝑠𝑒𝑙𝑖𝑙𝑎 𝑢 𝑃𝑙𝑎𝑣𝑖 𝑛𝑒𝑏𝑜𝑑𝑒𝑟. 𝑇𝑎𝑘𝑜 𝑗𝑒 𝐵𝑖𝑏𝑙𝑖𝑜𝑡𝑒𝑘𝑎 𝑘𝑟𝑎𝑡𝑘𝑜, 𝑡𝑟𝑖 𝑔𝑜𝑑𝑖𝑛𝑒, 𝑏𝑎𝑟𝑒𝑚 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑖𝑚 𝑠𝑣𝑜𝑗𝑖𝑚 𝑑𝑖𝑗𝑒𝑙𝑜𝑚 𝑝𝑜𝑛𝑜𝑣𝑛𝑜 𝑏𝑖𝑙𝑎 𝑢 𝑔𝑟𝑎𝑑𝑠𝑘𝑜𝑚 𝑠𝑟𝑒𝑑𝑖𝑠̌𝑡𝑢.
𝑈 𝑜𝑧̌𝑢𝑗𝑘𝑢 1995. 𝑔𝑜𝑑𝑖𝑛𝑒 𝑜𝑠𝑛𝑖𝑣𝑎𝑐̌𝑘𝑎 𝑝𝑟𝑎𝑣𝑎 𝑛𝑎𝑑 𝐺𝑟𝑎𝑑𝑠𝑘𝑜𝑚 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑜𝑚 "𝐽𝑢𝑟𝑎𝑗 𝑆̌𝑖𝑧̌𝑔𝑜𝑟𝑖𝑐́" 𝑆̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑖𝑘, 𝑘𝑜𝑗𝑎 𝑗𝑒 𝑝𝑟𝑒𝑡ℎ𝑜𝑑𝑛𝑜 𝑜𝑑 "𝑏𝑖𝑏𝑙𝑖𝑜𝑡𝑒𝑘𝑒" 𝑝𝑜𝑠𝑡𝑎𝑙𝑎 "𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑎", 𝑝𝑟𝑒𝑛𝑒𝑠𝑒𝑛𝑎 𝑠𝑢 𝑠𝑎 𝑍̌𝑢𝑝𝑎𝑛𝑖𝑗𝑒 𝑠̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑒 𝑛𝑎 𝐺𝑟𝑎𝑑 𝑆̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑖𝑘. 𝐺𝑜𝑑𝑖𝑛𝑒 2006. 𝑀𝑗𝑒𝑠𝑛𝑖 𝑜𝑑𝑏𝑜𝑟 𝑍𝑎𝑡𝑜𝑛 𝑑𝑎𝑜 𝑗𝑒 𝑠𝑢𝑔𝑙𝑎𝑠𝑛𝑜𝑠𝑡 𝑑𝑎 𝑀𝑗𝑒𝑠𝑛𝑎 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑎 "𝑍𝑎𝑡𝑜𝑛", 𝑘𝑜𝑗𝑎 𝑠𝑒 𝑛𝑒𝑘𝑎𝑑 𝑧𝑣𝑎𝑙𝑎 "𝑁𝑎𝑝𝑟𝑒𝑑𝑎𝑘", 𝑝𝑜𝑠𝑡𝑎𝑛𝑒 𝑜𝑔𝑟𝑎𝑛𝑎𝑘 (𝑝𝑜𝑑𝑟𝑢𝑐̌𝑛𝑎 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑎) 𝐺𝑟𝑎𝑑𝑠𝑘𝑒 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑒 "𝐽𝑢𝑟𝑎𝑗 𝑆̌𝑖𝑧𝑔𝑜𝑟𝑖𝑐́" 𝑆̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑖𝑘. 𝑈 𝑡𝑜𝑚, 𝑗𝑒𝑑𝑖𝑛𝑜𝑚 𝑜𝑔𝑟𝑎𝑛𝑘𝑢 𝐾𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑒 𝑧𝑎𝑝𝑜𝑠𝑙𝑒𝑛𝑎 𝑗𝑒 Đ𝑢𝑟𝑑𝑖𝑐𝑎 𝑍̌𝑖𝑣𝑘𝑜𝑣𝑖𝑐́.
𝑆𝑣𝑒 𝑡𝑜 𝑣𝑟𝑖𝑗𝑒𝑚𝑒 𝑍𝑒𝑛𝑖𝑐́ 𝑗𝑒 𝑝𝑜𝑡𝑖𝑐𝑎𝑜 𝑖𝑠𝑡𝑟𝑎𝑧̌𝑖𝑣𝑎𝑛𝑗𝑒, 𝑝𝑟𝑜𝑢𝑐̌𝑎𝑣𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑖 𝑝𝑟𝑒𝑧𝑒𝑛𝑡𝑖𝑟𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑙𝑜𝑘𝑎𝑙𝑛𝑒 𝑏𝑎𝑠̌𝑡𝑖𝑛𝑒, 𝑝𝑟𝑖 𝑐̌𝑒𝑚𝑢 𝑠𝑢 𝑚𝑢 𝑘𝑎𝑜 𝑛𝑒𝑖𝑠𝑐𝑟𝑝𝑛𝑜 𝑣𝑟𝑒𝑙𝑜 𝑠𝑙𝑢𝑧̌𝑖𝑙𝑒 𝑑𝑣𝑖𝑗𝑒 𝑧𝑛𝑎𝑐̌𝑎𝑗𝑛𝑒 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐̌𝑛𝑒 𝑧𝑏𝑖𝑟𝑘𝑒, 𝑅𝑎𝑟𝑎 𝑖 𝑆𝑖𝑏𝑒𝑛𝑖𝑐𝑒𝑛𝑠𝑖𝑎. 𝐾𝑎𝑜 𝑟𝑎𝑣𝑛𝑎𝑡𝑒𝑙𝑗, 𝑝𝑜𝑘𝑟𝑒𝑛𝑢𝑡 𝑐́𝑒 𝑛𝑎𝑘𝑙𝑎𝑑𝑛𝑖𝑐̌𝑘𝑢 𝑑𝑗𝑒𝑙𝑎𝑡𝑛𝑜𝑠𝑡 𝐾𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑒 𝑢 𝑡𝑢𝑟𝑏𝑢𝑙𝑒𝑛𝑡𝑛𝑖𝑚 𝑣𝑟𝑒𝑚𝑒𝑛𝑖𝑚𝑎 𝐷𝑜𝑚𝑜𝑣𝑖𝑛𝑠𝑘𝑜𝑔 𝑟𝑎𝑡𝑎 (𝑧𝑎 𝑘𝑜𝑗𝑖ℎ 𝐾𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑎 𝑛𝑖𝑗𝑒 𝑝𝑟𝑒𝑘𝑖𝑑𝑎𝑙𝑎 𝑠𝑣𝑜𝑗 𝑟𝑎𝑑 𝑖𝑎𝑘𝑜 𝑗𝑒 𝑑𝑣𝑎𝑝𝑢𝑡 𝑠𝑡𝑟𝑎𝑑𝑎𝑙𝑎 𝑧𝑎 𝑏𝑜𝑚𝑏𝑎𝑟𝑑𝑖𝑟𝑎𝑛𝑗𝑎 𝑔𝑟𝑎𝑑𝑎), 𝑘𝑜𝑗𝑜𝑚 𝑠𝑒 𝑜𝑛𝑎 𝑎𝑓𝑖𝑟𝑚𝑖𝑟𝑎𝑙𝑎 𝑘𝑎𝑜 𝑣𝑎𝑧̌𝑛𝑖 𝑚𝑎𝑙𝑖 𝑛𝑎𝑘𝑙𝑎𝑑𝑛𝑖𝑘 𝑖 𝑢 𝑛𝑎𝑐𝑖𝑜𝑛𝑎𝑙𝑛𝑖𝑚 𝑟𝑎𝑧𝑚𝑗𝑒𝑟𝑖𝑚𝑎. 𝐼𝑎𝑘𝑜 𝑠𝑢 𝑖 𝑝𝑟𝑖𝑗𝑒 𝑡𝑜𝑔𝑎 𝑢 𝑚𝑎𝑙𝑜𝑗 𝑖𝑧𝑙𝑜𝑧̌𝑏𝑒𝑛𝑜𝑗 𝑑𝑣𝑜𝑟𝑎𝑛𝑖 𝑝𝑟𝑖𝑟𝑒đ𝑖𝑣𝑎𝑛𝑒 𝑖𝑧𝑙𝑜𝑧̌𝑏𝑒, 𝑖𝑧𝑙𝑜𝑧̌𝑏𝑒𝑛𝑎 𝑑𝑗𝑒𝑙𝑎𝑡𝑛𝑜𝑠𝑡 𝑖𝑛𝑡𝑒𝑛𝑧𝑖𝑣𝑖𝑟𝑎𝑡 𝑐́𝑒 𝑠𝑒 𝑡𝑒𝑘 𝑠 𝑖𝑧𝑑𝑎𝑣𝑎𝑠̌𝑡𝑣𝑜𝑚 𝑗𝑒𝑟 𝑐́𝑒 𝑚𝑛𝑜𝑔𝑒 𝑖𝑧𝑑𝑎𝑣𝑎𝑐̌𝑘𝑒 𝑝𝑟𝑜𝑗𝑒𝑘𝑡𝑒 𝑝𝑟𝑎𝑡𝑖𝑡𝑖 𝑝𝑟𝑖𝑔𝑜𝑑𝑛𝑒 𝑖𝑧𝑙𝑜𝑧̌𝑏𝑒.
𝑃𝑟𝑖𝑚𝑗𝑒𝑟𝑖𝑐𝑒, 𝑜𝑏𝑗𝑎𝑣𝑙𝑗𝑖𝑣𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑔𝑒 𝐽𝑎𝑘𝑜𝑣𝑎 𝐴𝑟𝑚𝑜𝑙𝑢𝑠̌𝑖𝑐́𝑎 "𝑆𝑙𝑎𝑣𝑎 𝑧̌𝑒𝑛𝑠𝑘𝑎 𝑖 𝑝𝑟𝑜𝑡𝑖𝑣𝑛𝑖 𝑜𝑑𝑔𝑜𝑣𝑜𝑟 𝐽𝑎𝑘𝑜𝑣𝑎 𝐴𝑟𝑚𝑜𝑙𝑢𝑠̌𝑖𝑐́𝑎 𝑆̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑐̌𝑎𝑛𝑖𝑛𝑎 𝑐𝑣𝑖𝑡𝑢 𝑠̌𝑒𝑠𝑡𝑜𝑚𝑢" (1993) 𝑝𝑜𝑡𝑎𝑘𝑛𝑢𝑡 𝑐́𝑒 𝑜𝑟𝑔𝑎𝑛𝑖𝑧𝑖𝑟𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑚𝑎𝑛𝑖𝑓𝑒𝑠𝑡𝑎𝑐𝑖𝑗𝑒 𝑝𝑜𝑑 𝑛𝑎𝑧𝑖𝑣𝑜𝑚 "𝑆𝑙𝑎𝑣𝑎 𝑧̌𝑒𝑛𝑠𝑘𝑎", 𝑘𝑜𝑗𝑎 𝑐́𝑒, 𝑢𝑧 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑜𝑐𝑖𝑗𝑢 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑔𝑒, 𝑢𝑘𝑙𝑗𝑢𝑐̌𝑖𝑡𝑖 𝑖𝑧𝑙𝑜𝑧̌𝑏𝑢 "𝑁𝑎𝑘𝑖𝑡 𝑛𝑎 𝑠̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑜𝑚 𝑝𝑜𝑑𝑟𝑢𝑐̌𝑗𝑢 𝑜𝑑 𝑝𝑟𝑒𝑡𝑝𝑜𝑣𝑖𝑗𝑒𝑠𝑡𝑖 𝑑𝑜 𝑠𝑟𝑒𝑑𝑛𝑗𝑒𝑔 𝑣𝑖𝑗𝑒𝑘𝑎" 𝑢 𝑀𝑢𝑧𝑒𝑗𝑢 𝑔𝑟𝑎𝑑𝑎 𝑆̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑖𝑘𝑎 𝑖 𝑡𝑖𝑠𝑘𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑘𝑎𝑙𝑒𝑛𝑑𝑎𝑟𝑎 𝑧𝑎 𝑡𝑢 𝑔𝑜𝑑𝑖𝑛𝑢, 𝑘𝑜𝑗𝑖 𝑗𝑒 𝑙𝑖𝑘𝑜𝑣𝑛𝑜 𝑜𝑝𝑟𝑒𝑚𝑖𝑜 𝐷𝑎𝑣𝑜𝑟 𝑆̌𝑎𝑟𝑖𝑐́. 𝑃𝑟𝑒𝑡𝑖𝑠𝑎𝑘 𝑉𝑟𝑎𝑛𝑐̌𝑖𝑐́𝑒𝑣𝑖ℎ "𝑁𝑜𝑣𝑖ℎ 𝑠𝑡𝑟𝑜𝑗𝑒𝑣𝑎" (1993) 𝑝𝑟𝑎𝑡𝑖𝑙𝑎 𝑗𝑒 𝑚𝑎𝑛𝑖𝑓𝑒𝑠𝑡𝑎𝑐𝑖𝑗𝑎 "𝐹𝑎𝑢𝑠𝑡 𝑉𝑟𝑎𝑛𝑐̌𝑖𝑐́, 𝑛𝑎𝑠̌ 𝑠𝑢𝑣𝑟𝑒𝑚𝑒𝑛𝑖𝑘", 𝑢 𝑘𝑜𝑗𝑜𝑗 𝑠𝑢 𝑠𝑢𝑑𝑗𝑒𝑙𝑜𝑣𝑎𝑙𝑒 𝑖 𝑑𝑟𝑢𝑔𝑒 𝑠̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑒 𝑘𝑢𝑙𝑡𝑢𝑟𝑛𝑒 𝑢𝑠𝑡𝑎𝑛𝑜𝑣𝑒, 𝑎 𝑘𝑜𝑗𝑎 𝑗𝑒 𝑜𝑏𝑢ℎ𝑣𝑎𝑡𝑖𝑙𝑎 𝑛𝑒𝑘𝑜𝑙𝑖𝑘𝑜 𝑝𝑟𝑜𝑔𝑟𝑎𝑚𝑎: 𝑝𝑟𝑒𝑑𝑠𝑡𝑎𝑣𝑙𝑗𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑔𝑒 "𝐺𝑜𝑣𝑜𝑟 𝑛𝑎 𝑝𝑜𝑔𝑟𝑒𝑏𝑢 𝐹𝑎𝑢𝑠𝑡𝑎 𝑉𝑟𝑎𝑛𝑐̌𝑖𝑐́𝑎" 𝐼𝑣𝑎𝑛𝑎 𝑇𝑜𝑚𝑘𝑎 𝑀𝑟𝑛𝑎𝑣𝑖𝑐́𝑎, 𝑖𝑧𝑙𝑜𝑧̌𝑏𝑢 𝑢𝑚𝑗𝑒𝑡𝑛𝑖𝑐̌𝑘𝑖ℎ 𝑓𝑜𝑡𝑜𝑔𝑟𝑎𝑓𝑖𝑗𝑎 𝑙𝑗𝑒𝑡𝑛𝑖𝑘𝑜𝑣𝑐𝑎 𝑜𝑏𝑖𝑡𝑒𝑙𝑗𝑖 𝑉𝑟𝑎𝑛𝑐̌𝑖𝑐́ 𝑛𝑎 𝑜𝑡𝑜𝑘𝑢 𝑃𝑟𝑣𝑖𝑐́𝑢 "𝑈𝑡𝑖ℎ𝑒 𝑖 𝑠𝑗𝑒𝑡𝑒" 𝐷𝑎𝑣𝑜𝑟𝑎 𝑆̌𝑎𝑟𝑖𝑐́𝑎 𝑖 𝑡𝑟𝑖𝑑𝑒𝑠𝑒𝑡𝑜𝑚𝑖𝑛𝑢𝑡𝑛𝑖 𝑓𝑖𝑙𝑚 "𝑃𝑜𝑣𝑟𝑎𝑡𝑎𝑘 𝐿𝑢𝑐𝑖" 𝑛𝑜𝑣𝑖𝑛𝑎𝑟𝑎 𝐴𝑛𝑡𝑒 𝐺𝑟𝑎𝑛𝑖𝑘𝑎 𝑢 𝑝𝑟𝑜𝑖𝑧𝑣𝑜𝑑𝑛𝑗𝑖 𝐺𝑟𝑎𝑑𝑠𝑘𝑒 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑒. 𝑍𝑒𝑛𝑖𝑐́ 𝑗𝑒 𝑛𝑎𝑗𝑧𝑎𝑠𝑙𝑢𝑧̌𝑛𝑖𝑗𝑖 𝑧𝑎 𝑢𝑠𝑝𝑜𝑠𝑡𝑎𝑣𝑙𝑗𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑠𝑢𝑟𝑎𝑑𝑛𝑗𝑒 𝑖𝑧𝑚𝑒đ𝑢 𝑠̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑖ℎ 𝑘𝑢𝑙𝑡𝑢𝑟𝑛𝑖ℎ 𝑖𝑛𝑠𝑡𝑖𝑡𝑢𝑐𝑖𝑗𝑎 𝑖 𝑃𝑒𝑡𝑜̋𝑓𝑖 𝐼𝑟𝑜𝑑𝑎𝑙𝑚𝑖 𝑀𝑢́𝑧𝑒𝑢𝑚𝑎 𝑢 𝐵𝑢𝑑𝑖𝑚𝑝𝑒𝑠̌𝑡𝑖 𝑖 𝐾𝑢𝑐́𝑒 𝑢𝑚𝑗𝑒𝑡𝑛𝑜𝑠𝑡𝑖 𝑢 𝑉𝑒𝑠𝑧𝑝𝑟𝑒́𝑚𝑢, 𝑡𝑒𝑚𝑒𝑙𝑗𝑒𝑛𝑒 𝑛𝑎 𝑜𝑠𝑡𝑎𝑣𝑠̌𝑡𝑖𝑛𝑖 𝑠̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑖ℎ 𝑖 ℎ𝑟𝑣𝑎𝑡𝑠𝑘𝑖ℎ ℎ𝑢𝑚𝑎𝑛𝑖𝑠𝑡𝑎 𝐴𝑛𝑡𝑢𝑛𝑎 𝑖 𝐹𝑎𝑢𝑠𝑡𝑎 𝑉𝑟𝑎𝑛𝑐̌𝑖𝑐́𝑎.
𝑁𝑎𝑘𝑙𝑎𝑑𝑛𝑖𝑠̌𝑡𝑣𝑜 𝑗𝑒 𝑑𝑜𝑣𝑒𝑙𝑜 𝑖 𝑑𝑜 𝑠𝑢𝑟𝑎𝑑𝑛𝑗𝑒 𝑠 𝑏𝑟𝑜𝑗𝑛𝑖𝑚 𝑝𝑜𝑗𝑒𝑑𝑖𝑛𝑐𝑖𝑚𝑎 𝑖 𝑘𝑢𝑙𝑡𝑢𝑟𝑛𝑖𝑚 𝑢𝑠𝑡𝑎𝑛𝑜𝑣𝑎𝑚𝑎 𝑖 𝑢𝑑𝑟𝑢𝑔𝑎𝑚𝑎 𝑢 𝑧𝑒𝑚𝑙𝑗𝑖 𝑗𝑒𝑟 𝑠𝑢 𝑚𝑛𝑜𝑔𝑎 𝑑𝑗𝑒𝑙𝑎 𝑜𝑏𝑗𝑎𝑣𝑙𝑗𝑒𝑛𝑎 𝑢 𝑧𝑎𝑗𝑒𝑑𝑛𝑖𝑐̌𝑘𝑜𝑗 𝑛𝑎𝑘𝑙𝑎𝑑𝑖. 𝐾𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑎 𝑗𝑒 𝑢 𝑠𝑢𝑜𝑟𝑔𝑎𝑛𝑖𝑧𝑎𝑐𝑖𝑗𝑖 𝑠 𝑘𝑢𝑙𝑡𝑢𝑟𝑛𝑖𝑚 𝑢𝑠𝑡𝑎𝑛𝑜𝑣𝑎𝑚𝑎 𝑢 𝑔𝑟𝑎𝑑𝑢 𝑖 𝑑𝑜𝑚𝑜𝑣𝑖𝑛𝑖 𝑝𝑜𝑡𝑎𝑘𝑛𝑢𝑙𝑎 𝑖 𝑜𝑑𝑟𝑧̌𝑎𝑣𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑛𝑒𝑘𝑜𝑙𝑖𝑘𝑜 𝑧𝑛𝑎𝑛𝑠𝑡𝑣𝑒𝑛𝑖ℎ 𝑠𝑘𝑢𝑝𝑜𝑣𝑎 (𝑜 𝑗𝑒𝑧𝑖𝑘𝑜𝑠𝑙𝑜𝑣𝑐𝑢 𝐽𝑜𝑠𝑖𝑝𝑢 𝐽𝑢𝑟𝑖𝑛𝑢, 𝑜 𝐹𝑎𝑢𝑠𝑡𝑢 𝑉𝑟𝑎𝑛𝑐̌𝑖𝑐́𝑢, 𝑜 𝐴𝑛𝑡𝑢𝑛𝑢 𝑉𝑟𝑎𝑛𝑐̌𝑖𝑐́𝑢, 𝑜 𝑉𝑖𝑛𝑘𝑢 𝑁𝑖𝑘𝑜𝑙𝑖𝑐́𝑢, 𝑜 𝐿𝑜𝑣𝑟𝑖 𝑍̌𝑢𝑝𝑎𝑛𝑜𝑣𝑖𝑐́𝑢, 𝑜 𝑠̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑜𝑗 𝑏𝑖𝑠𝑘𝑢𝑝𝑖𝑗𝑖... 𝑜 𝑓𝑟𝑎𝑛𝑗𝑒𝑣𝑎𝑐̌𝑘𝑖𝑚 𝑝𝑖𝑠𝑐𝑖𝑚𝑎 𝑘𝑜𝑗𝑖 𝑠𝑢 𝑑𝑗𝑒𝑙𝑜𝑣𝑎𝑙𝑖 𝑛𝑎 𝑠̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑜𝑚 𝑝𝑜𝑑𝑟𝑢𝑐̌𝑗𝑢: 𝑃𝑎𝑣𝑙𝑢 𝑃𝑜𝑠𝑖𝑙𝑜𝑣𝑖𝑐́𝑢, 𝑇𝑜𝑚𝑖 𝐵𝑎𝑏𝑖𝑐́𝑢, 𝐽𝑜𝑠𝑖𝑝𝑢 𝐵𝑎𝑛𝑜𝑣𝑐𝑢, 𝐽𝑒𝑟𝑜𝑛𝑖𝑚𝑢 𝐹𝑖𝑙𝑖𝑝𝑜𝑣𝑖𝑐́𝑢 𝑖 𝑑𝑟.). 𝑍𝑏𝑜𝑟𝑛𝑖𝑐𝑖 𝑠𝑎 𝑠𝑘𝑢𝑝𝑜𝑣𝑎 𝑡𝑎𝑘𝑜đ𝑒𝑟 𝑠𝑢 𝑜𝑏𝑗𝑎𝑣𝑙𝑗𝑒𝑛𝑖 𝑢 𝑖𝑧𝑑𝑎𝑛𝑗𝑢 𝐾𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑒.
𝑀𝑖𝑙𝑖𝑣𝑜𝑗 𝑍𝑒𝑛𝑖𝑐́ 𝑠𝑚𝑎𝑡𝑟𝑎𝑜 𝑗𝑒 𝑑𝑎 𝑠𝑒 "𝑢𝑘𝑎𝑧𝑖𝑣𝑎𝑛𝑗𝑒𝑚 𝑛𝑎 𝑡𝑢 𝑏𝑎𝑠̌𝑡𝑖𝑛𝑢, 𝑘𝑜𝑗𝑎 𝑗𝑒 𝑢𝑧 𝑔𝑟𝑎𝑑𝑖𝑡𝑒𝑙𝑗𝑠𝑘𝑜 𝑛𝑎𝑠𝑙𝑖𝑗𝑒𝑑𝑒 𝑛𝑎𝑗𝑣𝑖𝑡𝑎𝑙𝑛𝑖𝑗𝑖 𝑑𝑖𝑜 𝑠̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑒, 𝑝𝑎 𝑖 ℎ𝑟𝑣𝑎𝑡𝑠𝑘𝑒, 𝑘𝑢𝑙𝑡𝑢𝑟𝑛𝑒 𝑏𝑎𝑠̌𝑡𝑖𝑛𝑒, 𝑢𝑐̌𝑣𝑟𝑠̌𝑐́𝑢𝑗𝑒 𝑖 𝑘𝑢𝑙𝑡𝑢𝑟𝑛𝑖 𝑖𝑑𝑒𝑛𝑡𝑖𝑡𝑒𝑡 𝑙𝑜𝑘𝑎𝑙𝑛𝑒 𝑧𝑎𝑗𝑒𝑑𝑛𝑖𝑐𝑒. 𝑇𝑎𝑘𝑜đ𝑒𝑟, 𝑜𝑏𝑗𝑎𝑣𝑙𝑗𝑖𝑣𝑎𝑛𝑗𝑒𝑚 𝑑𝑗𝑒𝑙𝑎 𝑘𝑜𝑗𝑎 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑖𝑐̌𝑢 𝑛𝑒𝑘𝑒 𝑜𝑠𝑜𝑏𝑖𝑡𝑜𝑠𝑡𝑖 𝑙𝑜𝑘𝑎𝑙𝑛𝑜𝑔 𝑔𝑜𝑣𝑜𝑟𝑎 (𝑝𝑟𝑖𝑚𝑗𝑒𝑟𝑖𝑐𝑒 𝑝𝑜𝑒𝑧𝑖𝑗𝑒 𝑠𝑎 𝑠̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑜𝑚 𝑡𝑒𝑚𝑎𝑡𝑖𝑘𝑜𝑚 𝑝𝑗𝑒𝑠𝑛𝑖𝑘𝑎 𝑉𝑖𝑛𝑘𝑎 𝑁𝑖𝑘𝑜𝑙𝑖𝑐́𝑎 𝑖𝑙𝑖 𝑗𝑒𝑧𝑖𝑘𝑜𝑠𝑙𝑜𝑣𝑛𝑒 𝑟𝑎𝑑𝑜𝑣𝑒 𝐴𝑛𝑡𝑒 𝑆̌𝑢𝑝𝑢𝑘𝑎), 𝑡𝑎𝑗 𝑖𝑑𝑒𝑛𝑡𝑖𝑡𝑒𝑡 𝑜𝑠𝑛𝑎𝑧̌𝑢𝑗𝑒 𝑠𝑒 𝑚𝑒đ𝑢 𝑚𝑙𝑎𝑑𝑖𝑚𝑎, 𝑜𝑠𝑜𝑏𝑖𝑡𝑜 𝑢 𝑣𝑟𝑒𝑚𝑒𝑛𝑢 𝑘𝑎𝑑𝑎 𝑚𝑜𝑑𝑒𝑟𝑛𝑒 𝑡𝑒ℎ𝑛𝑜𝑙𝑜𝑔𝑖𝑗𝑒 𝑛𝑎𝑚𝑒𝑐́𝑢 𝑗𝑒𝑑𝑛𝑜𝑠𝑡𝑎𝑣𝑎𝑛 𝑗𝑒𝑧𝑖𝑘 '𝑏𝑒𝑧 𝑝𝑟𝑖𝑑𝑗𝑒𝑣𝑎'" (𝑍𝑒𝑛𝑖𝑐́ 2003; 142.). 𝑍𝑒𝑛𝑖𝑐́ 𝑗𝑒 𝑠𝑢𝑑𝑗𝑒𝑙𝑜𝑣𝑎𝑜 𝑛𝑎 𝑚𝑛𝑜𝑔𝑖𝑚 𝑠𝑡𝑟𝑢𝑐̌𝑛𝑖𝑚 𝑠𝑘𝑢𝑝𝑜𝑣𝑖𝑚𝑎, 𝑜𝑑 𝑠𝑘𝑢𝑝𝑠̌𝑡𝑖𝑛𝑎 𝐻𝑟𝑣𝑎𝑡𝑠𝑘𝑜𝑔 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐̌𝑎𝑟𝑠𝑘𝑜𝑔 𝑑𝑟𝑢𝑠̌𝑡𝑣𝑎 𝑑𝑜 𝑟𝑎𝑧𝑙𝑖𝑐̌𝑖𝑡𝑖ℎ 𝑠𝑎𝑣𝑗𝑒𝑡𝑜𝑣𝑎𝑛𝑗𝑎 𝑖 𝑜𝑘𝑟𝑢𝑔𝑙𝑖ℎ 𝑠𝑡𝑜𝑙𝑜𝑣𝑎, 𝑛𝑎 𝑠̌𝑡𝑜 𝑗𝑒 𝑝𝑜𝑡𝑖𝑐𝑎𝑜 𝑖 𝑠𝑣𝑜𝑗𝑒 𝑘𝑜𝑙𝑒𝑔𝑒, 𝑠𝑣𝑗𝑒𝑠𝑡𝑎𝑛 𝑣𝑎𝑧̌𝑛𝑜𝑠𝑡𝑖 𝑠𝑡𝑟𝑢𝑐̌𝑛𝑜𝑔 𝑢𝑠𝑎𝑣𝑟𝑠̌𝑎𝑣𝑎𝑛𝑗𝑎 𝑢 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐̌𝑎𝑟𝑠𝑡𝑣𝑢, 𝑎𝑙𝑖 𝑖 𝑑𝑟𝑢𝑠̌𝑡𝑣𝑒𝑛𝑒 𝑑𝑖𝑚𝑒𝑛𝑧𝑖𝑗𝑒 𝑘𝑜𝑗𝑢 𝑡𝑖 𝑠𝑘𝑢𝑝𝑜𝑣𝑖 𝑖𝑚𝑎𝑗𝑢.
𝑍𝑒𝑛𝑖𝑐́ 𝑗𝑒 𝑎𝑢𝑡𝑜𝑟 𝑐̌𝑒𝑡𝑖𝑟𝑖𝑗𝑢 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑔𝑎. 𝑈 𝑝𝑜𝑣𝑜𝑑𝑢 𝑠𝑣𝑜𝑗𝑒 80. 𝑜𝑏𝑙𝑗𝑒𝑡𝑛𝑖𝑐𝑒, 𝐾𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑎 𝑚𝑢 𝑗𝑒 𝑢 𝑒𝑑𝑖𝑐𝑖𝑗𝑖 𝐹𝑎𝑢𝑠𝑡 2002. 𝑜𝑏𝑗𝑎𝑣𝑖𝑙𝑎 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑔𝑢 "𝑈 𝑝𝑜ℎ𝑣𝑎𝑙𝑢 𝑜𝑑 𝑔𝑟𝑎𝑑𝑎 𝑆̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑖𝑘𝑎", 𝑐̌𝑖𝑗𝑖 𝑝𝑜𝑑𝑛𝑎𝑠𝑙𝑜𝑣, "𝑃𝑖𝑠𝑎𝑛𝑎 𝑟𝑖𝑗𝑒𝑐̌ 𝑜𝑑 𝑛𝑎𝑗𝑠𝑡𝑎𝑟𝑖𝑗𝑖ℎ 𝑣𝑟𝑒𝑚𝑒𝑛𝑎 𝑑𝑜 𝑑𝑎𝑛𝑎𝑠", 𝑔𝑜𝑣𝑜𝑟𝑖 𝑜 𝑡𝑜𝑚𝑢 𝑑𝑎 𝑠𝑒 𝑟𝑎𝑑𝑖 𝑜 𝑧𝑎 𝑘𝑢𝑙𝑡𝑢𝑟𝑛𝑢 𝑝𝑜𝑣𝑖𝑗𝑒𝑠𝑡 𝑆̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑖𝑘𝑎 𝑣𝑟𝑙𝑜 𝑣𝑎𝑧̌𝑛𝑜𝑚 𝑑𝑗𝑒𝑙𝑢, 𝑢 𝑘𝑜𝑗𝑒𝑚 𝑗𝑒 𝑑𝑎𝑛𝑎 𝑖𝑠𝑐𝑟𝑝𝑛𝑎 𝑖 𝑝𝑟𝑒𝑔𝑙𝑒𝑑𝑛𝑎 𝑝𝑜𝑣𝑖𝑗𝑒𝑠𝑡 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑔𝑒 𝑖 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑎 𝑢 𝐾𝑟𝑒𝑠̌𝑖𝑚𝑖𝑟𝑜𝑣𝑢 𝑔𝑟𝑎𝑑𝑢. 𝐺𝑜𝑑𝑖𝑛𝑒 2003. 𝑆̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑎 𝑏𝑖𝑠𝑘𝑢𝑝𝑖𝑗𝑎 𝑜𝑏𝑗𝑎𝑣𝑖𝑙𝑎 𝑚𝑢 𝑗𝑒 "𝑆̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑢 𝑘𝑎𝑡𝑒𝑑𝑟𝑎𝑙𝑢", 𝑣𝑜𝑑𝑖𝑐̌ 𝑘𝑟𝑜𝑧 𝑠𝑎𝑘𝑟𝑎𝑙𝑛𝑖 𝑜𝑏𝑗𝑒𝑘𝑡 𝑠 𝑈𝑁𝐸𝑆𝐶𝑂-𝑜𝑣𝑒 𝐿𝑖𝑠𝑡𝑒 𝑠𝑣𝑗𝑒𝑡𝑠𝑘𝑒 𝑏𝑎𝑠̌𝑡𝑖𝑛𝑒, 𝑢 𝑘𝑜𝑗𝑒𝑚𝑢 𝑓𝑜𝑡𝑜𝑔𝑟𝑎𝑓𝑖𝑗𝑢 𝑝𝑜𝑡𝑝𝑖𝑠𝑢𝑗𝑒 𝐷𝑎𝑣𝑜𝑟 𝑆̌𝑎𝑟𝑖𝑐́. 𝑍𝑎𝑔𝑟𝑒𝑏𝑎𝑐̌𝑘𝑖 ℎ𝑜𝑙𝑑𝑖𝑛𝑔, 𝑃𝑜𝑑𝑟𝑢𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑎 𝐴𝐺𝑀 2010. 𝑔𝑜𝑑𝑖𝑛𝑒 𝑜𝑏𝑗𝑎𝑣𝑖𝑙𝑎 𝑚𝑢 𝑗𝑒, 𝑢 𝑒𝑑𝑖𝑐𝑖𝑗𝑖 "𝑆𝑡𝑎𝑟𝑖 ℎ𝑟𝑣𝑎𝑡𝑠𝑘𝑖 𝑔𝑟𝑎𝑑𝑜𝑣𝑖", 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑔𝑢 "𝑆𝑡𝑎𝑟𝑖 𝑆̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑖𝑘: 𝑘𝑎𝑙𝑎𝑚𝑎, 𝑠𝑘𝑎𝑙𝑎𝑚𝑎 𝑖 𝑏𝑢𝑡𝑎𝑚𝑎", 𝑝𝑟𝑒𝑔𝑙𝑒𝑑𝑛𝑖 𝑝𝑟𝑖𝑘𝑎𝑧 𝑢𝑟𝑏𝑎𝑛𝑖𝑠𝑡𝑖𝑐̌𝑘𝑜-𝑎𝑟ℎ𝑖𝑡𝑒𝑘𝑡𝑜𝑛𝑠𝑘𝑒 𝑏𝑎𝑠̌𝑡𝑖𝑛𝑒 𝑠𝑡𝑎𝑟𝑜𝑔𝑎 𝑆̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑖𝑘𝑎, 𝑢 𝑘𝑜𝑗𝑒𝑚𝑢 𝑠𝑒 𝑧𝑟𝑐𝑎𝑙𝑖 𝑖 𝑠𝑝𝑒𝑐𝑖𝑓𝑖𝑐̌𝑛𝑖 𝑢𝑟𝑏𝑎𝑛𝑖 𝑜𝑑𝑛𝑜𝑠𝑛𝑜 𝑘𝑢𝑙𝑡𝑢𝑟𝑛𝑖 𝑖𝑑𝑒𝑛𝑡𝑖𝑡𝑒𝑡 𝑔𝑟𝑎𝑑𝑎. 𝑁𝑒𝑘𝑒 𝑜𝑑 𝑍𝑒𝑛𝑖𝑐́𝑒𝑣𝑖ℎ 𝑡𝑒𝑘𝑠𝑡𝑜𝑣𝑎 𝑧𝑎𝑣𝑖𝑐̌𝑎𝑗𝑛𝑒 𝑡𝑒𝑚𝑎𝑡𝑖𝑘𝑒 𝑜𝑏𝑗𝑎𝑣𝑙𝑗𝑒𝑛𝑖ℎ 𝑢 𝑛𝑜𝑣𝑖𝑛𝑎𝑚𝑎, 𝑐̌𝑎𝑠𝑜𝑝𝑖𝑠𝑖𝑚𝑎, 𝑏𝑟𝑜𝑠̌𝑢𝑟𝑎𝑚𝑎 𝑖 𝑘𝑎𝑡𝑎𝑙𝑜𝑧𝑖𝑚𝑎 𝑖𝑙𝑖 𝑖𝑧𝑟𝑒𝑐̌𝑒𝑛𝑖𝑚 𝑢 𝑟𝑎𝑧𝑛𝑖𝑚 𝑝𝑟𝑖𝑔𝑜𝑑𝑎𝑚𝑎 𝐾𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑎 𝑚𝑢 𝑗𝑒 𝑝𝑜𝑠𝑚𝑟𝑡𝑛𝑜 𝑜𝑏𝑗𝑎𝑣𝑖𝑙𝑎 𝑢 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧𝑖 "𝑆̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑖𝑘, 𝑠𝑟𝑐𝑒𝑚 𝑖 𝑢𝑚𝑜𝑚", 𝑡𝑖𝑠𝑘𝑎𝑛𝑜𝑗 2016. 𝑢 𝑒𝑑𝑖𝑐𝑖𝑗𝑖 𝐵𝑎𝑠̌𝑐́𝑖𝑛𝑎.
𝑁𝑒𝑖𝑧𝑚𝑗𝑒𝑟𝑎𝑛 𝑡𝑟𝑢𝑑 𝑀𝑖𝑙𝑖𝑣𝑜𝑗𝑎 𝑍𝑒𝑛𝑖𝑐́𝑎 𝑢 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑖𝑐𝑎𝑛𝑗𝑢 𝑘𝑢𝑙𝑡𝑢𝑟𝑛𝑒 𝑏𝑎𝑠̌𝑡𝑖𝑛𝑒 𝑛𝑎𝑔𝑟𝑎đ𝑒𝑛 𝑗𝑒 𝑑𝑣𝑎𝑚𝑎 𝑣𝑒𝑙𝑖𝑘𝑖𝑚 𝑝𝑟𝑖𝑧𝑛𝑎𝑛𝑗𝑖𝑚𝑎: 1997. 𝑑𝑜𝑏𝑖𝑜 𝑗𝑒 𝑜𝑑𝑙𝑖𝑐̌𝑗𝑒 𝑅𝑒𝑑𝑎 𝐷𝑎𝑛𝑖𝑐𝑒 ℎ𝑟𝑣𝑎𝑡𝑠𝑘𝑒 𝑠 𝑙𝑖𝑘𝑜𝑚 𝑀𝑎𝑟𝑘𝑎 𝑀𝑎𝑟𝑢𝑙𝑖𝑐́𝑎 𝑧𝑎 𝑑𝑜𝑝𝑟𝑖𝑛𝑜𝑠 𝑟𝑎𝑧𝑣𝑜𝑗𝑢 𝑘𝑢𝑙𝑡𝑢𝑟𝑒 𝑅𝑒𝑝𝑢𝑏𝑙𝑖𝑘𝑒 𝐻𝑟𝑣𝑎𝑡𝑠𝑘𝑒, 𝑎 2011. 𝐻𝑟𝑣𝑎𝑡𝑠𝑘𝑜 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐̌𝑎𝑟𝑠𝑘𝑜 𝑑𝑟𝑢𝑠̌𝑡𝑣𝑜 𝑑𝑜𝑑𝑖𝑗𝑒𝑙𝑖𝑙𝑜 𝑚𝑢 𝑗𝑒 𝐾𝑢𝑘𝑢𝑙𝑗𝑒𝑣𝑖𝑐́𝑒𝑣𝑢 𝑝𝑜𝑣𝑒𝑙𝑗𝑢, 𝑛𝑎𝑗𝑣𝑖𝑠̌𝑒 𝑗𝑎𝑣𝑛𝑜 𝑝𝑟𝑖𝑧𝑛𝑎𝑛𝑗𝑒 𝑧𝑎 𝑑𝑢𝑔𝑜𝑔𝑜𝑑𝑖𝑠̌𝑛𝑗𝑖 𝑟𝑎𝑑 𝑖 𝑧𝑛𝑎𝑐̌𝑎𝑗𝑛𝑒 𝑟𝑒𝑧𝑢𝑙𝑡𝑎𝑡𝑒 𝑢 𝑢𝑛𝑎𝑝𝑟𝑒đ𝑒𝑛𝑗𝑢 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐̌𝑎𝑟𝑠𝑘𝑒 𝑑𝑗𝑒𝑙𝑎𝑡𝑛𝑜𝑠𝑡𝑖. 𝑆̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑜-𝑘𝑛𝑖𝑛𝑠𝑘𝑎 𝑧̌𝑢𝑝𝑎𝑛𝑖𝑗𝑎 𝑑𝑜𝑑𝑖𝑗𝑒𝑙𝑖𝑙𝑎 𝑚𝑢 𝑗𝑒 (𝑝𝑜𝑠𝑚𝑟𝑡𝑛𝑜) 𝑛𝑎𝑔𝑟𝑎𝑑𝑢 𝑧𝑏𝑜𝑔 𝑖𝑧𝑛𝑖𝑚𝑛𝑜𝑔 𝑑𝑜𝑝𝑟𝑖𝑛𝑜𝑠𝑎 𝑟𝑎𝑧𝑣𝑜𝑗𝑢 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐̌𝑎𝑟𝑠𝑘𝑒 𝑖 𝑧𝑛𝑎𝑛𝑠𝑡𝑣𝑒𝑛𝑒 𝑑𝑗𝑒𝑙𝑎𝑡𝑛𝑜𝑠𝑡𝑖, 𝑑𝑢𝑔𝑜𝑔𝑜𝑑𝑖𝑠̌𝑛𝑗𝑒𝑔 𝑟𝑎𝑣𝑛𝑎𝑡𝑒𝑙𝑗𝑎 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑜𝑚 "𝐽𝑢𝑟𝑎𝑗 𝑆̌𝑖𝑧̌𝑔𝑜𝑟𝑖𝑐́" 𝑆̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑖𝑘 𝑡𝑒 𝑏𝑜𝑔𝑎𝑡𝑜𝑔 𝑎𝑢𝑡𝑜𝑟𝑠𝑘𝑜𝑔 𝑟𝑎𝑑𝑎 𝑖 𝑏𝑎𝑠̌𝑡𝑖𝑛𝑗𝑒𝑛𝑗𝑎 𝑠̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑜𝑔 𝑘𝑟𝑎𝑗𝑎 𝑢 𝑠𝑣𝑒𝑘𝑜𝑙𝑖𝑘𝑜𝑗 𝑖𝑛𝑡𝑒𝑙𝑒𝑘𝑡𝑢𝑎𝑙𝑛𝑜𝑗 𝑖 𝑝𝑖𝑠𝑎𝑛𝑜𝑗 ℎ𝑟𝑣𝑎𝑡𝑠𝑘𝑜𝑗 𝑘𝑢𝑙𝑡𝑢𝑟𝑖. 𝐷𝑜𝑏𝑖𝑜 𝑗𝑒 (𝑝𝑜𝑠𝑚𝑟𝑡𝑛𝑜) 𝑖 𝑁𝑎𝑔𝑟𝑎𝑑𝑢 𝑧𝑎 𝑧̌𝑖𝑣𝑜𝑡𝑛𝑜 𝑑𝑗𝑒𝑙𝑜 𝐺𝑟𝑎𝑑𝑎 𝑆̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑖𝑘𝑎 𝑧𝑏𝑜𝑔 𝑢𝑛𝑎𝑝𝑟𝑒đ𝑒𝑛𝑗𝑎 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐̌𝑎𝑟𝑠𝑘𝑒 𝑑𝑗𝑒𝑙𝑎𝑡𝑛𝑜𝑠𝑡𝑖 𝑢 𝑅𝑒𝑝𝑢𝑏𝑙𝑖𝑐𝑖 𝐻𝑟𝑣𝑎𝑡𝑠𝑘𝑜𝑗, 𝑝𝑜𝑘𝑟𝑒𝑡𝑎𝑛𝑗𝑎 𝑖𝑧𝑑𝑎𝑣𝑎𝑐̌𝑘𝑒 𝑑𝑗𝑒𝑙𝑎𝑡𝑛𝑜𝑠𝑡𝑖 𝑠̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑒 𝑔𝑟𝑎𝑑𝑠𝑘𝑒 𝑘𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑒 𝑡𝑒 𝑜𝑝𝑐́𝑒𝑛𝑖𝑡𝑜 𝑧𝑏𝑜𝑔 𝑝𝑟𝑜𝑚𝑖𝑐𝑎𝑛𝑗𝑎 𝑠̌𝑖𝑏𝑒𝑛𝑠𝑘𝑒 𝑘𝑢𝑙𝑡𝑢𝑟𝑛𝑒 𝑏𝑎𝑠̌𝑡𝑖𝑛𝑒, 𝑎 𝑝𝑟𝑖𝑗𝑒 𝑠𝑣𝑒𝑔𝑎 𝑝𝑖𝑠𝑎𝑛𝑒 𝑟𝑖𝑗𝑒𝑐̌𝑖. 𝑈 𝑠𝑡𝑢𝑑𝑒𝑛𝑜𝑚𝑒 2012., 𝑛𝑎 𝑝𝑟𝑣𝑢 𝑔𝑜𝑑𝑖𝑠̌𝑛𝑗𝑖𝑐𝑢 𝑠𝑚𝑟𝑡𝑖, 𝑛𝑎 𝑝𝑟𝑣𝑜𝑚𝑒 𝑘𝑎𝑡𝑢 𝐾𝑛𝑗𝑖𝑧̌𝑛𝑖𝑐𝑒 𝑝𝑜𝑠𝑡𝑎𝑣𝑙𝑗𝑒𝑛𝑜 𝑚𝑢 𝑗𝑒 𝑠𝑝𝑜𝑚𝑒𝑛-𝑜𝑏𝑖𝑙𝑗𝑒𝑧̌𝑗𝑒, 𝑟𝑎𝑑 𝑎𝑘𝑎𝑑𝑒𝑚𝑠𝑘𝑜𝑔 𝑘𝑖𝑝𝑎𝑟𝑎 𝐾𝑎𝑧̌𝑖𝑚𝑖𝑟𝑎 𝐻𝑟𝑎𝑠𝑡𝑒.*
