Mnogo je toga u svojim bilješakama o životu na Baldekinu između dva svjetska rata i neposredno nakon njega , koje je ostavio u rukopisu, zabilježio prof. emeritus Mladen Friganović, a koje objavljujemo na portalu Šibenik News. Velika vrijednost njegovog rukopisa je i to što je sve pisao „požbenski“ pa je i vrelo riječi i pojmova koje smo odavno zaboravili.
Kad smo već kod baldekinski riči, piše prof.dr.sc Mladen Friganović ima tu joj štošta smišno. Baldekinjani ka i ostali Šibenčani za vilicu kažu pinjur. Ako je pinjur mali onda je narafski pinjurić, a kad se reče pinjurica svak bi mislio da je to rečeni pinjur manji od pinjurića. Al vraga! Nije! Pinjurica nije ni spomen od pinjura mada mu sliči. Pinjurica van je na Baldekinu oni veliki pinjur ajmo reć ona velika vilica s kojon se okriće sijeno čisti gnoj u štali. U ostalom dilu Hrvatske za pinjuricu kažu da su to vile. Kod nji je sve jasno, a kod nas kako i priliči nije. Jer ko bi drugi veliki pinjur za radit u štali i poju nazva pinjuricom ki d je manji od maleg pinjurića. To smo mi vidili još ka dica. Jednom je pala i oklada bilse brujet moga izist pinjurocon. Ne znan. Nisan prova.
S Krapjankama se u kopanju i polivanju vinograda niko nije moga mirit
Danas se više niko ne sića akamol zna da su baldekinski težaci jako volili Krapjanke oli Kraplanke kako su za iste govorili u moje mlado vrime oni stariji. Baldekinski težaci, a u te se računa i moja familija Friganovića, živili su ponajviše od vina. Nas Friganovića bilo je čudo. Na Baldekinu živila su skupa sedmorica braće Friganovića pa nas je kad se pribroje žene, dica, didovi i babe bilo, oprosti Bože, četrdesetiosomoro. Kada bi se išlo u poje išlo se u dva kara, a u poju nas ni bilo nigdi vidit jer je od Krvavica do Vrpoljca bilo ravno šezdeset polja i vinograda koje se radilo. U vrime okopavanja i polivanja vinograda Friganovići i drugi baldekinski težaci uzimali su kopače iz Dubrave i Boraje. Bili su to judi od lašuna, vični težkome radu, al ne bi oni napravili nipo muke posla da baldekinski težaci nisu bili mudri bije neg sa su završili velike škole. Kad je došlo vrime da se vinogradi kopaju, polivaju il škope oni bi isprid i odpozadi kopača i polivača iz Dubrave i Boraje stavili Krapjanke. A s Krapjankama se u kopanju i polivanju niko nije moga mirit. Tako su kopači i polivači iz Dubrave i Boraje nisu smili zaostat za Krapjankama i usto pazit da ih ne stignu one odpozadi. Čudo jedno kako se radilo. A najbolje od svega bilo je što su Krapjanke tražile upola manju nadnicu od muških, a od muških se s njima niko nije moga mirit. Posa bi bio učas gotov. Bilo je to lipo. Bilo je more vina. Znalo je bit i 10 vaguna. Friganoviću su lipe velke novce zaradili prodajuć svoje vino u Trstu. Zaradilu su tolko da su podigli četiri kuće na Baldekinu pa je do drugog rata na Beldekinu bilo devet kuća Friganovića. Od nji su bile veće samo kuće Zjačićevih i Škugorovih, a vidle su se sa svi strana. Danas ih nema ni na litratu.
