Di je nesta kalun s fortice svetog Mijovila, pita se prof.emeritus Mladen Friganović u bilješkama iz svog djetinjstva i mladosti u Šibeniku koje u nastavcima donosimo u originalu, kako ih je on napisao s dozom ostavivši za sobom vrijedni dokument o tomu kako se živjelo na Baldekinu i općenito u Šibeniku uoči i nakon 2.svjetkog rata, a sve po "šibenski".:
Nama dici s Baldekina fortica svetog Mijovila bila je daleko i nikad tamo nismo išli. Al opet bilo nam je drago svakog dana u podne čut kako puca kalun s Mijovila. A bija nam je i važan jer u ta vrimena nije svaka kuća imala uru iliti leroj. Po kalnunu s Mijovila ravnali smo dan, a najvažnije nam je bilo ravnat se po njemu za ručak. Za ić u školu kalun nam nije bija važan, jer ko voli ić u školu? Kalun je presta pucat nekako prid rat. Puno nam je falija. Meni fali i danas u Zagrebu i svaki put me tuga brecne kad čujem zagrebački kalun s Lotršćaka. A dije naš lipi kalun? Nema ga. Nesta je. A nije triba. Bilo bi mi lipo, a i druge bi se stare šibenske duša eradovale kad bi kalnu s fotice svetog Mijovila jope puca, barem nediljom u podne.
Kako je stric Blaž težačku kapu zaminija klobukom i posta oni umišljeni Friganović
Moj stric Blaž volija se pivčit. Ozbiljan kad zatriba, a nasmijan i uslužan prema onima koje triba. Nije to nikom na Baldekinu bilo čudo, jer bija je trgovac. Gradom je oda uspravan i iša je smo pravocrtno. Niko mu to na Baldekinu nije zamirija, jer bija je trgovac. Al onda je priko noći zaminija težačku kapu klobukom, a a košulju bez kolara koletom i kolarinon. Zašto je težačku kapu zaminija klobukom? To se nije znalo. Govorilo se da moglo mu je bit pa se tako i obraća. Niko mu ništa nije reka, ali nakon toga više ništa nije bilo isto ka i prije. Ljudi su mu zamirili i pomalo ga se klonili, a kad je još netare vlastotog sina da mu se mora obraćat s Vi, to je bilo previše pa su na Baldekinu s prezirom za njim govorili da eto ide oni umišljeni Friganović.
