Sve je manje neobjavljenih crtica o životu na Baldekinu u prvoj polovici 20 stoljeća koje nam je u svojoj bilježnici nostavio prof.emeritus Mladen Bjažić, "neizlječeni" Šibenčanin. Danas objavljujem još tri epizode iz njegovih sjećanja:
Svaki je težak na Beldekinu ima vinograd. Uvik je bilo dobrog vina al se vino na Baldekinu nije pilo rabetnjakon, nego samo svecon, jer se od vina živilo. Pila se bevanda ili torkulaš. Onaj ko je ima dosta dropa pravija je torkulaš, to je bila dobra bevanda, a onaj ko nije mora je bit sritan i s trećon oblivačon, a to je bila mršava bevanda, skoro više voda nego vino. Svecon se pilo pravo vino i to je bilo svečano ka neki pir.
Toni Lasica bi prdnija i reka: -Drž jabuku!
Bez strica Tonija Lasice teško je zamislit Baldekin kakav je bija u mom ditinjstvu. Toni Lasica ima je kuću priko puta naše. Boja se propuha ka Vlaj mora. Uvik su sva vrata i ponistre di je on sidija ili leža, morala biti zatvorena. Zato smo ga zvali Ministar Propuh. Bija je svoj, al opet istini za voju, ako bi kome šta ustribalo, ali je tribalo dat ruku il nešto pomoć u oboru il konobi bija je kavalir. I kad je njemu šta ustribalo mi dica smo rado pomagali Toniju Lasici jer nije žalija, bilo je u njega za ist i pit kolko oćeš. Bija je dobre ruke, al opet vrag. On bi usrid spize prdnija i vika: -Drž jabuku!
Magareća balega i baba Ika Dunićeva
Mi dica s Baldekina pravili smo puno fucutarija, a najdraže nam je bilo kad bi pa snig. Niko sritniji od nas. Matere bi kuvale maništre i fažola na gnjatu, bija bi dikoji pispaj il fritula. Ne bi bilo škole, a mi bi se magaretali u snigu. Bilo je to dan dva uživancije. Govorili smo:
- Da barenko bude ovako i dogodine!
Tješila nas je baba Ika Dumićeva:
-Bolje išta nego išta, dico.
Mi bi se smijali, jer je ona govorila: -Bolje išta nego ništa!, i onda kad bi bubrig, a mi bi ga izvadili pa umisto bubriga njoj u bronzin metnuli magareću balegu.
